Cogito ergo sum

Mislim dakle postojim.Volim.Zelim.Znam.Govorim.Gledam.Cujem.Osecam.Pisem.
Znaci postojim.

Tvoj Romeo

aci | 19 Jul, 2011 14:59

Draga Julija.U tisini sve klizi,nasa osecanja i planovi koje smo pravili su sada samo mastanja i neostvareni snovi.
Sve je crno,poput tvoje kose,moj um te doziva,pozivajuci te da se uhvatis za ostatak nase ljubavi,ali oni bivaju prekinuti.

Dok smo posmatrali suve grane kako se njisu i opasno prete nasim zivotima,ti si se bojala da se ne sruse na nas.
Uhvatila si me za ruku,skrivajuci sumnju govorila si da ti je samo hladno.Svet,nasa sudbina je izgleda nasla nacin da se srusi na nas,da nam oduzme sve sto smo nekad imali.
Znam da smo bili zabranjeni,da ti nisi za mene,ali idalje prazne dane trazim u pricama tebe i mene,lepotice i zveri.
Mene,nas nema vise,samo sene uspomene i tragovi,koji su drugi ljudi srusili,izbrisali.Oni su nas ubili,njihova mrznja i zloba.
Oni su svoj napor ulozili u stvaranju savrsenstva,a u tom procesu smo se nasli i mi,zaljubljeni i ludi.
Oni su savrsenu ljubav i slogu doveli do nistavila i smrti.
Sve suze sveta sprala je kisa,vise nisam siguran da li sam uopste plakao,da li sam pao na dno tako bedno i shvatio da zivot nije fer.
Kroz paucinu vracam dane,one srecne kada smo mi bili tim,onaj adrenalin kada te ugledam i tvoje oci koje su me posmatrale kao dete cokoladu.
Sada je vreme da stresemo sve ove uspomene sa nasih tamnih kaputa,da se upustim u bezdan ove patnje kojoj nema kraja,jer si ti to vec ucinila.

Moja draga,obecana.Nisam zeleo da se ovako sve zavrsi,da mi ti izmaknes iz ruku koje su te cvrsto drzale sve one noci.
Nadam se da ces me cekati,tamo negde gde sreca prati nas,izgubljene duse,kojima nije sudjeno na ovom svetu.Tvoj Romeo.

Zivot je igra.Ili si igrac ili igracka. | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Zid je beo ili mozda paleta svih boja. ♥

aci | 10 Jul, 2011 01:51

Pola dva,meni u krevetu prazno

prazne zelje,nekako je zarazno

jer dubis na glavi

i kazes sebi ''ne davi''

i toliko zelis samo da ga vidis

toliko da se od same pojave jezis,stidis

Vidis,da je to ljubav sto je strano

meni je strano,tek sa drveta obrano

godovi su krupni ali ih sitnim rukama drzim

jurim u nepoznato,koracima brzim

przim zelju,ona u mojim mislima gori

nekako sa osecanjima cudnovatim se bori

zid je beo ili mozda paleta svih boja

svet je lep,kao i misao moja

O tebi o nama

tama u svetlim nebesima dubokih jama

znam da nisam prefinjena dama

ali ova pesma je postala zivotna drama

dovela me do licnog ispraznjenja snova i srama

i ne interesuje me,nek se i digne galama...

Ovo napisah u trenu dosade dok sam bila samcijato sama.

...

 

 

 

Svetlost dana je tamnija,a kriva linija nesto ravnija. | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs