Cogito ergo sum

Na patosu srama počivam u tišini,sama sam i jedino što čujem jeste odjek tvog negodovanja i njihovog uzdaha koji mi daje do znanja da sam ovde samo jos jedna mrlja na njihovim skupim kaputima.Njihovi ekskluzivni parfemi me guše i bacaju u maglu prašine nastala veštačkim,zanosnim hodom i snažnim koracima po istom patosu.Vidim zelene novčanice koje me plaše i uterivaju taj strah u ostatak mojih kostiju.Po glavi mi se motaju čas te iste novčanice,čas kovanice iskovane zlatnim zubima poštenih ljudi.

Amor ispaljuje te strele,tu ljubav ka novcu,na pohlepne ljude,nekad cenjene ali oduvek sebične.

Zvuci su jači,ponavljaju se,monotoni su.Njihove živote ispunjuju prazni trenuci kada su činili ništa kada su slušali tišinu i gledali kroz mračne tunele koje su igradili oni svojim poštenjem i trudom koje bledi i gubi definiciju. 

Moral je misaona imenica i nikada ga nećete osetiti.

To je samo još jedna nepoznata reč vašeg vokabulara.Vi imate fobiju skromnosti,

cenjenih vrednosti,priznanja i nečeg što vas ispunjava iznutra,

a time ne mislim na vaš džep. 

Vi živite u bajci koja nema fazu II.

Jedina radnja je uživanje u moći koju ste stekli nerealno i nepravedno,niste se čupali

već ste druge gurali,a to nije pravilo ove igre.